Detalji i specifikacija armature
Ako pratimo logičan sled, nakon statičkog proračuna treba uraditi detalje i specifikaciju armature. Bez njih ni jedan objekat, projektovan od armirano betonskih nosećih elemenata, ne bi mogao biti izveden. To su delovi projektne dokumentacije koji najviše koriste armirači i šefovi gradilišta. Bez specifikacije armature armirač ne bi bio u stanju da napravi i savije potrebnu armaturu a bez detalja ili plana armature ne bi mogao tu istu armaturu pravilno da rasporedi i montira u ab nosaču. U tome mu pomaže šef gradilišta davanjem potrebnih objašnjenja.
Planove odnosno detalje možete crtati ručno ili pomoću programa Armcad. Kolika je prednost ovog programa shvatićete onog trenutka kad uradite jedne iste detalje prvo ručno a zatim u Armcad-u. To je program koji je mnogim građevincima uštedeo sate mukotrpnog rada jer je crtanje detalja armature jako naporan i složen posao.
Plan armature se radi tako što se prvo nacrta plan oplate i u njemu ucrtavaju šipke armature u svemu prema statičkom proračunu. Vi ste ti koji, na osnovu svog znanja, treba da odredite pravilan položaj svake šipke i njenu geometriju. Vodite računa o statičkom sistemu nosača čije detalje armature radite jer od njega zavisi da li ćete armaturu postaviti u donju ili gornju zonu. Da li će šipke biti povijene (ili grifovane, kako kažu na gradilištu) zavisi od toga da li je potrebno osiguranje od smičućih napona kosim gvožđima. Ako je potrebno uradite i poprečni presek nosača u karakterističnim presecima i prikažite razmeštaj armature u većoj razmeri.
Evo jednog primera urađenog u Armcad-u. Ovo je plan armature za POS315 i POS316. Obratite pažnju na način izrade i podatke koje je potrebno prikazati:
U specifikaciji armature treba da unesete podatke u tabelu. Potrebno je da upišete oznaku šipke, nacrtate njen oblik, obeležite dužinu svakog segmenta šipke i popunite ostale kolone (prečnik, ukupna dužina jedne šipke, broj komada i ukupna dužina svih šipki sa tom oznakom). Evo specifikacije armature za gornje pozicije:
Kad uradite plan armature i specifikaciju za sve pozicije iz projekta završni korak je deo pod nazivom rekapitulacija armature u kome se izračunava i prikazuje ukupna težina svake vrste armature posebno i ukupna težina armature potrebne za izvođenje projektovanog objekta. Vaše je samo da, ukoliko rekapitulaciju radite ručno, za svaki profil određene vrste armature saberete sve dužine iz specifikacije i unesete u kolonu “d“. Ukoliko radite pomoću programa Armcad program sam generiše iz plana armature i specifikaciju i rekapitulaciju. Evo primera rekapitulacije armature urađenog u programu Armcad:
Na kraju, kad sve ovo uradite, nemojte se iznenaditi ako vas investitor pita može li se ova količina malo smanjiti. Vaš odgovor zavisi od toga koliko ste spremni da stavite “ glavu u torbu“.
2 comments on “Detalji i specifikacija armature”
Ostavite odgovor
Moj baner
Beton je lak ;) 
Savrseno tacno, medjutim, kada se radi sa firmom koja ima svoj pogon za obradu armature i kada se narucivanje armature uslovljava materijalom koji „postoji“ kao i kada se uoce razlike u proracunu predvidjenog i izvedenog stanja ( obzirom na nacin izvodjenja objekta ) dolazi se do situacije kada ovakav nacin prezentacije armature mora da se koriguje ( po zahtevu vlasnika posla ). Inace, zaista za odradjivanje projekta neobicno zgodan program, za svaku pohvalu. Jedino mu nedostaje opcija saradnje sa pogonom za obradu armature ( recimo veliki pogoni koji automatizuju i pojeftinjuju obradu armature, recimo kao sto je bio europolis, imaju svoju nomenklaturu za svaku sipku pa bi saradnja programa sa nacinom nomenklature u pogonu dovela do potpunog cilja. realnost je da masine za obradu armature imaju svoje zahteve za unos podataka sa izvoda i kada bi armcad imao tu opciju cilj bi bio potpun ). tj tada bi armcad imao potpuno automatizovani pristup pogonu za obradu armature. ali bi software morao da ima tim koji bi na osnovu podataka koje dobija iz pogona za obradu, na osnovu zahteva unosa specificnih za masiene koje koristi pogon dobijao jednostavni printout za unos ili cak i wireless communication sa savijacicom/sekacom i tagovima . To bi bio pun pogodak a nebi trazio veliki rad osoblja armcada. Tj, bez toga cak i ovakav izvod je samo sirova podloga za obradu u pogonima, isto kao i obican izvod. U tom slucaju bi se sam armcad posebno istakao u koriscenju i to bi dovelo do mnogo bolje prodaje i distribucije software-a. Takodje i sam rad u procesu bi bio mnogo pregledniji i prostiji. Sa druge strane postoji realnost da odgovorna lica u poslovima iz svojih razloga odbijaju saradnju na poslovima na taj nacin i obzirom kako se kod nas zaposljava nemoguce ih je naterati, tj oni NECE tako da rade jer „cuvaju posao“.
Otuda i slabije koriscenje jednostavnijih nacina rada.
Hvala na opširnom komentaru i pojašnjenju ove problematike koje bi moglo biti korisno i našim učenicima, budućim građevinskim tehničarima i inženjerima. Slažem se sa vama. Svi mi koji smo nekad ručno radili detalje i specifikaciju armature najbolje znamo kolika je prednost ovog programa. Slažem se takođe da bi autori programa trebali da usaglase program sa načinom nomenklature u pogonima. Mislim da pritom treba da ostane i ovaj način predstavljanja armature jer je koristan za firme koje imaju svoje armirače koji sami izrađuju armaturu za potrebe svojih gradilišta.