Beton je lak ;)

Beton kroz tekstove, pitalice, zadatke i mozgalice

Horizontalni serklaži vs podvlake (grede), vertikalni serklaži vs stubovi

Verovatno ste od običnih ljudi koji nisu iz struke često čuli kako kažu da su na kući koju grade izlili stubove ili grede a u stvari misle na horizontalne i vertikalne serklaže. Primetila sam da neki od mojih učenika takođe ne prave razliku između navedenih pojmova pa zato da razjasnimo:

Horizontalni serklaži se javljaju na zidanim objektima i to nisu noseći elementi. Oni leže na zidovima, ukrućuju zidove po visini i zajedno sa vertikalnim serklažima seizmički ukrućuju zidane objekte. Ne treba ih mešati sa podvlakama i gredama koje su noseći elementi konstrukcije a to znači da mogu da prime i prenesu opterećenje na druge noseće elemente (zidove, stubove). Podvlake i grede imaju svoj raspon. Mogu nositi zid iznad ali ne mogu ležati na zidu ispod.

serklazi
Vertikalne serklaže ne treba mešati sa stubovima. Oni nisu noseći elementi jer se nalaze u zidu i nisu samostalni (jer su u pravcu zida obostrano poduprti celom svojom visinom). Ukoliko se nalaze na mestu gde se podvlaka i greda oslanjaju na zid onda pomažu boljem prenošenju reakcije te podvlake ili grede na noseći zid (kao na gornjoj slici). Kao što smo već rekli za horizontalne serklaže i vertikalni takođe ukrućuju zidove po dužini i seizmički ukrućuju zidani objekat (zajedno sa horizontalnim serklažima). Stubovii su samostalni noseći elementi na koje se najčešće oslanjaju grede i podvlake i oni prenose njihove reakcije dalje prema temeljima.

Hvala gospodinu Predragu Petronijeviću za ustupljenu donju sliku na kojoj se lepo, na jednom mestu, vidi razlika između stubova i vertikalnih serklaža 🙂

STUBOVI vs. VERTIKALNI SERKLAZI

8 comments on “Horizontalni serklaži vs podvlake (grede), vertikalni serklaži vs stubovi

  1. Predrag
    20 septembra, 2015

    Na drugoj slici na prvom spratu objekta koji je urađen u klasičnom skeletnom sistemu su stubovi obeleženi kao vertikalni serklaži.

    • JasminA
      21 septembra, 2015

      U pravu ste. Znam ali nisam imala bolju fotografiju na kojoj bih na istom objektu obeležila i jedan i drugi element pa sam se zato odlučila za ovu kao najpribližniju. Probaću da nađem drugu sliku i ponovo obeležim. Hvala!

  2. Misko
    16 oktobra, 2018

    Ja ovo ništa ne kontam. Zašto ispod podvlake ne može biti zid? Šta je definicija nosećeg elementa? U tekstu onda uvodite „samostalni noseći element“, iz čega sledi da možda postoje noseći elementi koji nisu samostalni, ali su opet noseći. Da li su TO serklaži? Ovi serklaži, kako ih nazivate, sigurno nešto nose. Koja je uopšte naša reč za taj serklaž?

  3. JasminA
    21 oktobra, 2018

    Da krenem redom:
    – ispod podvlake se može nalaziti zid pod uslovom da je dilatiran od grede vise od dozvoljenog ugiba grede kako se uticaji sa podvlake ne bi preneli na zid i ugrozili njegovu stabilnost (ovo se nekad radi kod takozvanog smicanja po etažama, tj. ne „sačekate“ opterećenje od nekog zida koji se proteže kroz više etaža (do recimo prizemlja gde se ukida) u prizemlju sa podvlakom velikih dimenzija već to radite tako što ubacujete podvlake manjih dimenzija na svakoj etaži i dilatirate zid ispod podvlake na svakoj etaži.. možda ovo nekome izgleda malo konfuzno ali ko je rado to u praksi ili ko je probao da zamisli takvu situaciju zna o čemu govorim;
    – greda je noseći element koji ima svoj raspon i oslonce (min jedan) pa je samim tim isključena mogućnost da leži na zidu jer onda ne bi bila greda..
    – serklaž je reč francuskog porekla (od francuske reči za krug) jer „opasuje“ objekat i koliko ja znam ne postoji naša reč (ukoliko neko zna, neka me ispravi slobodno 🙂 ).. verovatno zato što se serklaži primenjuju u novije vreme kako bi predupredili veća oštećenja zidanih objekata usled zemljotresa.. serklaži se nisu ranije koristili, zato su zidani objekti trpeli velika oštećenja i rušili se usled uticaja zemljotresa.
    – ostala „elaboriranja“ u komentaru su me oraspoložila, pokazuju da umete da razmišljate logički i igrate se rečima.. to je jedini komentar koji mogu da dam.. ostalo što vas zanima na tu temu se uči u školi i na fakultetu.. građevinarstvo je jako opširna oblast i njemu se svakako mogu naći i noseći elementi koji nisu samostalni, serklaži koji se proračunavaju kao što piše u Pravilniku o građenju u seizmičkim područjima itd. itd.. ovaj blog je namenjen učenicima srednjih škola pa je i moj članak prilagođen tome.

    • Misko
      20 januara, 2019

      OK, neke stvari su jasnije, ali hajde bolje da idem pitanje po pitanje. Na prvoj slici se vidi ta podvlaka koja je oslonjena na vertikalni serklaž. Podvlaka je, ako sam dobro shvatio noseći element. Po tome ispada da, ako nad podvlakom stoji neki zid, sva njegova težina (tj. recimo polovina) se oslanja na taj vertikalni serklaž koji, kako kažete, ne može biti noseći element?

      • JasminA
        21 januara, 2019

        Pitanje je umesno, ali praktično stvar je u sledećem. Podvlaka nije morala da bude oslonjena na betonski serklaž ali u ovom primeru jeste. Vertikalni serklaži se često koriste da ukrute zid veće dužine i praktično je sastavni deo zida. Podvlaka koja se oslanja na ovaj način na serklaž ne prenosi silu kao što prenosi na stub, osovinski već pod nekim uglom od vrha zida (tj. serklaža) levo i desno do dna zida tako da se reakcija u dnu zida svodi na tzv. razmazano opterećenje i nije više koncentrisana sila kao na vrhu. Ako nisam bila dovoljno jasna mogu i skicirati ukoliko bude potrebe 🙂

  4. Ado
    8 aprila, 2019

    Pozdrav, naime imam za zadatak uraditi programski zadatak iz predemeta Temeljenje. Osnova objekta je 13×10 m, gdje su sa jedne strane objekta nosiva 3 stuba, a sa ostale tri strane objekta su nosivi zidovi. U sredini objekta imam nosivi stub, preko koga se ukrštaju 2 grede. Jedna greda se oslanja na vertikalne serklaže nosivih zidova, a druga se oslanja na vertikalni serklaž nosivog zida i na stub.
    E sada, mene zanima, pošto su mi ploče nosive u oba pravca, je li statički sistem razmatram i u jednom i u drugom pravcu objekta. Da budem jasniji, da li imam kontinuiranu gredu na tri polja sa obje strane objekta, ili samo sa jedne strane?
    Jasno mi je kako svesti opterećenje i izračunati reakcije sa ove strane zida gdje su 3 stuba, ali na koji način se sada prenose sile sa ove središnje grede na vertikalne serklaže, odnosno nosive zidove? Čitam ovaj vaš komentar o tome da se sila ne prenosi kroz vertikalni serklaž osovinski, nego pod nekim uglom, za razliku od stuba… pod kojim uglom, i kako da tu silu koja se prenese vertikalnim serklažom sa grede sračunam, i kako da je dalje svodim kao opterećenje na nižu etažu?
    Nadam se da ćete me skontati, unaprijed vam se zahvaljujem. Mnogo imate dobar način objašnjavanja kroz tekstove i komentare koje pročitam, svaka vam čast.

    • JasminA
      9 aprila, 2019

      Pozdrav i hvala na lepom misljenju. Razumela sam. U principu kako god da pozicionirate osnovu, da li pomocu podvlaka statičkog sistema proste ili kontinualne grede, ukoliko dobro sve sagledate i odradite ne bi trebalo da bude problema. Mi uvek predpostavimo neko konstruktivno resenje i probamo da „nateramo“ konstrukciju da se tako ponasa, sto ne znaci da hoce.. Ovo je bila samo opaska. Mozete staviti kontinualnu gredu kako ste zamislili preko stubova i sracunati je. Na stani gde se ploca oslanja na nosece zidove nije potrebna greda vec samo serklazi u okviru zida ( pretpostavljam da zid nije betonski cim govorite o serklazima). Grede je najbolje osloniti na zidani zid preko vetikalnih serklaza. Sila reakcije se prenosi (po zidu od opeke) pod uglom od 60stepeni. Kako odrediti opterecenje od te reakcije u dnu zida? Prvo sracunajte ukupnu sirinu na dnu zida na kojoj ce delovati tzv. razmazano opterecenje od koncentrisane sile reakcije (tako sto povucete pravac od 60st iz tacke oslanjanja levo i desno sve do dna zide. Reakciju podelite sa tom duzinom i dobicete opterecenje u KN/m koje deluje pretpostavljam na temelj (niste naveli da li je objekat prizemni). Nadam se da je ovo bilo dovoljno jasno, ako nije javite se opet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Podaci

This entry was posted on 30 marta, 2015 by in Bla bla o betonu i još ponečem.
%d bloggers like this: