Utisci sa okruglog stola o nastavi iz predmeta beton i molba za mišljenje

Prošlog vikenda je posle dužeg vremena ponovo organizovan, kako se to danas popularno kaže, jedan oblik stručnog usavršavanja (kad su stručni predmeti u pitanju) – seminar o uvođenju Evrokodova koji je održala prof. Danica Goleš sa Građevinskog fakulteta u Subotici.

U sklopu ovog seminara je organizovan okrugli sto na kome smo razmenili iskustva u nastavi betona i izneli naše mišljenje u vezi, kako nastave tako i oblasti za predstojeće Republičko takmičenje.

Uglavnom su preovladala dva suprotna mišljenja.

Neke kolege su smatrale da budući gradjevinski tehničari ne treba u okviru betona da uče pozicioniranje, analizu opterećenja, statičke uticaje već samo dimenzionisanje i izradu detalja armature i specifikaciju. To, pretpostavljam znači, da bismo im davali neko fiktivno opterećenje, ili možda samo statičke uticaje na osnovu kojih bi oni dimenzionisali nosač, usvojili armaturu, nacrtali detalje i uradili specifikaciju. Takođe je rečeno kako bi trebali da nauče i znaju da ‘’prošetaju ‘’ dato opterećenje i nacrtaju anvelope maksimalnih uticaja kao i da znaju da dimenzionišu T presek.

Iz sadržaja ovog mog bloga jasno je da ja ne delim to mišljenje. Potpuno mi je nelogično posmatrati beton izolovano od ostalih predmeta sa kojima je u vezi. Mislim da građevinski tehničari na kraju svog školovanja kroz beton treba da objedine svoja znanja iz gradjevinskih konstrukcija, razrade projekata, statike i otpornosti i betona i kroz statički proračun manjih prizemnih ili spratnih objekata shvate praktičnu primenu svega što su naučili (odličan primer kako horizontalne tako i vertikalne korelacije). Osnovna primena znanja koja se stiču iz betona je u izradi statičkog proračuna i izvođenju arm. betonskih konstrukcija na licu mesta. Zar nije logično da u betonu “materijalizuju“ sve ono što su učili iz građ. konstrukcija i statike počevši od toga kako da na praktičnom primeru nosača odrede statički sistem i opterećenje koje na taj nosač deluje i dalje kroz beton to sve objedine u celinu? Gde će oni naučiti, recimo da se za opterećenje od ploče na nekoj podvlaci uzima njena reakcija, šta daje koncentrisanu silu na jednoj podvlaci a šta jednako podeljeno opterećenje?

Zašto da učenicima uskratimo tu priliku pod izgovorom da je to previše teško, da oni to ne bi razumeli itd., kad je do skora gradjevinski tehničar po zakonu imao prava da uradi statički proračun za svoje lične potrebe? Da ne govorimo koliko je teška i obimna knjiga koja je pisana više za sudente gradjevine nego za srednjoškolce i to nije problem, a problem je da razumeju kako se prenosi opterećenje i pozicionira…

Moji učenici su na kraju prvog polugodišta imali pismeni zadatak u okviru koga su radili statički proračun spratnog objekta za veću ocenu i prizemnog za manju ocenu. Veoma sam zadovoljna onim što su pokazali. Dosta njih je pravilno zaključilo koji noseći elementi sa sprata nemaju oslonac u prizemlju, ubacili su podvlake gde je trebalo, uradili analizu pripadajućih opterećenja, statičke uticaje, dimenzionisanje, usvojili su armaturu i skicirali položaj usvojene armature u poprečnom preseku kao i kontrolu smičućih napona i proračun uzengija. Trebalo mi je dosta vremena da pravilno koncipiram zadatke kako bi sve stigli da urade u 3 školska časa ali se trud isplatio. Zbog toga se ne slažem da je to teško i nije za njih, treba samo naći pravi način. Uložila sam jako mnogo vremena i truda kako bih im sve to približila, svakom učeniku pojedinačno sam objašnjavala sve što nije jasno i zbog toga se nadam da se većina njih neće naći medju onima koji od mene i drugih kolega nakon završetka studija traže primer kako se radi statički proračun.

Na kraju imam jednu molbu za one koji imaju šta da kažu na ovu temu jer je dosta posetilaca mog bloga bio u ovoj situaciji na ovoj ili onoj strani.

Kakvo je vaše mišljenje u vezi svega ovoga? Koja su to praktična znanja i veštine koje budući gradjevinski tehničari treba da ponesu iz srednje škole? Ja sam svoje iznela a htela bih da čujem i vaša mišljenja i sugestije.

Evo za kraj kako je izgledao taj moj pismeni zadatak  (za veću ocenu 4 i 5).

Tekst zadatka

1. Zavrsiti započeto pozicioniranje i obeležiti sve pozicije.
2. Dimenzionisati sve pozicije. Ploče mogu biti fert ili ab pune ploče (po vašem izboru). Opterećenje od poda i plafona uzeti 1,2kN/m2. Korisno opterećenje uzeti 1,5kN/m2 svuda.
3. Nakon usvajanja armature u podvlakama skicirati položaj armature u poprečnom preseku.
4. Izvršiti kontrolu smičućih t napona u podvlakama. Ukoliko smičući napon prelazi dozvoljeni sračunati i usvojiti uzengije.

 

 

 

 

 

 

 

O oblastima za takmičenje neki drugi put 🙂