Nisu lepo obelezene pos…trebalo bi da se prvo pozicioniraju ploce,pa tek onda greda,zbog statickog proracuna,jer su nam za gredu potrebni u ovom slucaju staticki uticaji pos 3 i pos 2….
Pozicije mozes da obelezis kako god ti je volja. Sve dotle dok ljudi na gradilištu imaju plan pozicija i detalje oplate i armature, pozicije možeš da obeležavaš kako god hoćeš…tako da greške u crtežu gore nema…
Ne znam čime se bavite ali ovaj komentar jednostavno nije u skladu sa dobrom praksom kako projektovanja tako i izvođenja. Ko god radi statički proračun nekog objekta ili kontroliše urađeni projekat zna da je jako važno da statički proračun bude jasan i pregledan jer ga više osoba u lancu koristi. Zamislite da krećete u izradu statičkog proračuna prema gornjoj skici. Pozicija 1, ab prosta greda. Potrebni su vam uticaji od obe pozicije ploče a vi ploče još niste sračunali. Da li ćete onda krenuti sa proračunom od POS 2, 3 pa se vratiti na poziciju 1. Statički proračun nije vaš lični dokument u kome možete da švrljate gde i kako vam padne na pamet već se zna redosled. Prvo se pozicioniraju ploče a zatim grede zbog preglednosti i da bi učesnici u izgradnji objekta mogli lakše da pronađu poziciju koja ih zanima. Naravno da ploče možeš da obeležiš redosledom koji tebi odgovara mada se kod većih objekata ne preporučuje “skakanje“ sa jednog kraja objekta na drugi prilikom pozicioniranja radi preglednosti. Nadam se da ste me razumeli.
Ovde licencirani građevinski inženjer sa višegodišnjim iskustvom u projektovanju i izvođenju konstrukcija najrazličitijih tipova. Možda ste iz moje mail adrese (kosachtrave@gmail.com) izvukli pogrešan zaključak, ali to je Vaš problem. Inače, ponekad pokosim i travu, i to ne utiče loše na moje rezonovanje. 😀
Btw, nacrtao sam stotine planova pozicija, a izračunao sam hiljade greda baš u ovom sistemu polumontažnih tavanica, tako da dobro znam o čemu pričam.
I da, statički proračun koji ja radim je baš moj lični dokument gde JA kao odgovorni projektant konstrukcije pišem šta god mislim da treba i da je neophodno. Isto tako i „švrljam“ raznorazne skice i pomoćna objašnjenja gde god i kako god meni odgovara, a sve u cilju da se izbegnu eventualne nejasnoće. I nikad nisam imao, ali baš nijednu primedbu na projekat konstrukcije koji je izašao sa mojim pečatom i potpisom.
Naime, da već pojasnim zašto nije toliko bitno kako ću da obeležim plan pozicija.
Naravno da treba krenuti školskim redosledom: ploče pa grede, pa sve lepo, ali to nije pravilo. Tačka.
Npr, u slučaju kada radite veliki objekat (gde može da se desi da imate nekoliko desetina, pa i stotina različitih poziija ploča i greda), koji u toku samog projektovanja pretrpi određene izmene koje već utiču na plan pozicija, pa naravno da neću da radim prenumeraciju celog plana, nego ću da nastavim kako baš meni odgovara i kako se meni čini zgodno. A onaj koji vrši reviziju ili kontrolu projekta ili šta god, ako ne može da se snađe da proveri usklađenost plana pozicija i statičkog proračuna, onda to ne bi trebalo ni da radi.
Jeste, ja bih baš krenuo da računam prvo poziciju POS 2 i POS 3, pa se vratio na POS 1, što da ne? A Vi ako nekog đaka kaznite zbog toga, to je Vaša greška.
Izvinite što nisam obratila pažnju na Vašu mail adresu. Vaš komentar ne zaslužuje moj odgovor. Tačka 😀
Ipak, zbog ostalih posetioca, ću reći da je cilj ovog pitanja bio da učenici uoče kako su im za proračun AB grede potrebne reakcije AB ploča koje se na nju oslanjaju. Izvrtanje i tumačenje mojih objašnjenja na način kako ste to uradili neću komentarisati niti polemisati sa vama. To ostavljam ostalim posetiocima da sami prosude (prema svom znanju i iskustvu). U jednom se slažem s Vama- hipotetički je sve moguće ukoliko Pravilnicima ili Standardima nije izričito zabranjeno.
PS. Moji učenici će se slatko nasmejati kad budu pročitali poslednju rečenicu Vašeg komentara.
NEPRAVILNO POZICIONIRANJE . TREBA PLOČA P-101,.. GREDA G-101,… INAČE REDOSLED BROJEVA JE POGREŠAN , TREBA VODITI RAČUNA O ELEMTU KOJI SE NOSI I ELEMENTU KOJI JE NOŠEN. STARI STATIČAR
Hvala kolega. Upravo tako. Cilj mi je i bio da učenici shvate i razumeju koji element nosi a koji je nošen, što je učenik u prvom komentaru i objasnio.. Zato je redosled u pozicioniranju i proračunu bitan. Poslednjih godina postala je praksa da se prvo izpozicioniraju ploče a zatim nastavi sa podvlakama, gredama i ostalim elementima pa sam iz tog razloga pozicionirala na ovaj način, ali suština ostaje ista. Cilj mi je da se sutra kad počnu da rade u praksi što lakše snađu. Takođe stari statičar.
U principu da, ali u ovom slučaju sam učenicima zadala ovu prostu osnovu kao da nema ničega iznad tako da u našem slučaju ni nadprozornik, a još manje nadvratnik ne nose ništa osim sopstvene težine pa u praksi takve slučajeve ne proračunavamo, već dajemo samo serklažnu armaturu.
Odgovoriću u šaljivom tonu u kome je, čini mi se, pitanje i postavljeno: nemoj stajati ni na ploči a još manje ispod nje 😉 😀 Ukoliko je pitanje ipak bilo ozbiljno postavljeno, onda da kažem da se ovde bavimo našom strukom a ako ploča stvarno toliko vibrira ili je proračunata sa većim dozvoljenim ugibima i armaturom koja će ih pokupiti (i onda ne bi trebalo da imate strah) ili, u najgorem slučaju, neko ko se bavio proračunom ili izvodjenjem iste nešto nije uradio kako bi trebalo ( u tom slučaju poslušajte moj prvi savet 😉 ).
A sto se obelezavanja pozicija tice cini mi se da ste u pravu to jne logicki za izvodjenje proracuna ,ali mene u skoli ATS i na Visoj nisu tako ucili,tj moze da se obelezava bez nekog redosleda
Ne znam kako su vas učili, naravno da možete da obeležite i bez nekog redosleda, ali onda bih postavila onima koji „zagovaraju“ ovakav pristup sledeća pitanja.
1. Recimo krećete da radite proračun pozicije 101, AB podvlaka nosi ab ploču recimo POS 110 i prima reakciju od nje a onda vidite da nemate reakcije od POS 110 jer je niste sračunali 😦 Da li onda prvo „skočite“ na POS 110 i nju sračunate pa se posle vratite da završite POS 101?). To možda i ne izgleda toliko strašno ako imamo samo par pozicija…. ali u praksi na objektu imamo mnogo pozicija, kojim redosledom ih proračunati?
2. I ono, još važnije, kako će onaj ko bude izvodio radove da nadje odgovarajuću poziciju, hoće li svaki put ponovo listati projekat od 100, 200 stranica u potrazi za pozicijama koje treba izvesti ne bi li ih pronašao?
Da zaključim. Hipotetički je sve moguće ali treba da gledamo da sve uprostimo i da svako u lancu projektant- izvodjač- nadzor može lako da dodje do željenih podataka a to je moguće uspostavljanjem odredjenog redosleda kao što sam objasnila. Radila sam dugo godina i kao statičar i kao odgovorni izvodjač radova i vrlo dobro znam o čemu govorim.
Bez obzira na to kako ste proračunali vašu konstrukciju vi ne možete svaku ploču (ili gredu) posmatrati izolovano već u okviru cele konstrukcije.. ako nešto menjate vi morate ponovo proračunati i sve one noseće elemente koji dolaze u dodir sa njom i koji će takodje pretrpeti izmene ukoliko element koji menjate ima uticaja na njih… i morate da imate bar neko teorijsko znanje da biste mogli da se bavite ovim poslom u praksi..
Beton je lak ;) 
Nisu lepo obelezene pos…trebalo bi da se prvo pozicioniraju ploce,pa tek onda greda,zbog statickog proracuna,jer su nam za gredu potrebni u ovom slucaju staticki uticaji pos 3 i pos 2….
Baš tako 😀
Pozicije mozes da obelezis kako god ti je volja. Sve dotle dok ljudi na gradilištu imaju plan pozicija i detalje oplate i armature, pozicije možeš da obeležavaš kako god hoćeš…tako da greške u crtežu gore nema…
Ne znam čime se bavite ali ovaj komentar jednostavno nije u skladu sa dobrom praksom kako projektovanja tako i izvođenja. Ko god radi statički proračun nekog objekta ili kontroliše urađeni projekat zna da je jako važno da statički proračun bude jasan i pregledan jer ga više osoba u lancu koristi. Zamislite da krećete u izradu statičkog proračuna prema gornjoj skici. Pozicija 1, ab prosta greda. Potrebni su vam uticaji od obe pozicije ploče a vi ploče još niste sračunali. Da li ćete onda krenuti sa proračunom od POS 2, 3 pa se vratiti na poziciju 1. Statički proračun nije vaš lični dokument u kome možete da švrljate gde i kako vam padne na pamet već se zna redosled. Prvo se pozicioniraju ploče a zatim grede zbog preglednosti i da bi učesnici u izgradnji objekta mogli lakše da pronađu poziciju koja ih zanima. Naravno da ploče možeš da obeležiš redosledom koji tebi odgovara mada se kod većih objekata ne preporučuje “skakanje“ sa jednog kraja objekta na drugi prilikom pozicioniranja radi preglednosti. Nadam se da ste me razumeli.
Ovde licencirani građevinski inženjer sa višegodišnjim iskustvom u projektovanju i izvođenju konstrukcija najrazličitijih tipova. Možda ste iz moje mail adrese (kosachtrave@gmail.com) izvukli pogrešan zaključak, ali to je Vaš problem. Inače, ponekad pokosim i travu, i to ne utiče loše na moje rezonovanje. 😀
Btw, nacrtao sam stotine planova pozicija, a izračunao sam hiljade greda baš u ovom sistemu polumontažnih tavanica, tako da dobro znam o čemu pričam.
I da, statički proračun koji ja radim je baš moj lični dokument gde JA kao odgovorni projektant konstrukcije pišem šta god mislim da treba i da je neophodno. Isto tako i „švrljam“ raznorazne skice i pomoćna objašnjenja gde god i kako god meni odgovara, a sve u cilju da se izbegnu eventualne nejasnoće. I nikad nisam imao, ali baš nijednu primedbu na projekat konstrukcije koji je izašao sa mojim pečatom i potpisom.
Naime, da već pojasnim zašto nije toliko bitno kako ću da obeležim plan pozicija.
Naravno da treba krenuti školskim redosledom: ploče pa grede, pa sve lepo, ali to nije pravilo. Tačka.
Npr, u slučaju kada radite veliki objekat (gde može da se desi da imate nekoliko desetina, pa i stotina različitih poziija ploča i greda), koji u toku samog projektovanja pretrpi određene izmene koje već utiču na plan pozicija, pa naravno da neću da radim prenumeraciju celog plana, nego ću da nastavim kako baš meni odgovara i kako se meni čini zgodno. A onaj koji vrši reviziju ili kontrolu projekta ili šta god, ako ne može da se snađe da proveri usklađenost plana pozicija i statičkog proračuna, onda to ne bi trebalo ni da radi.
Jeste, ja bih baš krenuo da računam prvo poziciju POS 2 i POS 3, pa se vratio na POS 1, što da ne? A Vi ako nekog đaka kaznite zbog toga, to je Vaša greška.
Izvinite što nisam obratila pažnju na Vašu mail adresu. Vaš komentar ne zaslužuje moj odgovor. Tačka 😀
Ipak, zbog ostalih posetioca, ću reći da je cilj ovog pitanja bio da učenici uoče kako su im za proračun AB grede potrebne reakcije AB ploča koje se na nju oslanjaju. Izvrtanje i tumačenje mojih objašnjenja na način kako ste to uradili neću komentarisati niti polemisati sa vama. To ostavljam ostalim posetiocima da sami prosude (prema svom znanju i iskustvu). U jednom se slažem s Vama- hipotetički je sve moguće ukoliko Pravilnicima ili Standardima nije izričito zabranjeno.
PS. Moji učenici će se slatko nasmejati kad budu pročitali poslednju rečenicu Vašeg komentara.
NEPRAVILNO POZICIONIRANJE . TREBA PLOČA P-101,.. GREDA G-101,… INAČE REDOSLED BROJEVA JE POGREŠAN , TREBA VODITI RAČUNA O ELEMTU KOJI SE NOSI I ELEMENTU KOJI JE NOŠEN. STARI STATIČAR
Hvala kolega. Upravo tako. Cilj mi je i bio da učenici shvate i razumeju koji element nosi a koji je nošen, što je učenik u prvom komentaru i objasnio.. Zato je redosled u pozicioniranju i proračunu bitan. Poslednjih godina postala je praksa da se prvo izpozicioniraju ploče a zatim nastavi sa podvlakama, gredama i ostalim elementima pa sam iz tog razloga pozicionirala na ovaj način, ali suština ostaje ista. Cilj mi je da se sutra kad počnu da rade u praksi što lakše snađu. Takođe stari statičar.
Zar ploca ovde oznacena kao pos 3 nije ploca koja nosi u 2 pravca?
Pozicionirana je kao ploča koja nosi u jednom pravcu. Nije krstasto armirana jer se u srednjoj školi ne rade ploče koje nose u dva pravca.
nisu pozicionirani nadvratnik i nadprozornik
U principu da, ali u ovom slučaju sam učenicima zadala ovu prostu osnovu kao da nema ničega iznad tako da u našem slučaju ni nadprozornik, a još manje nadvratnik ne nose ništa osim sopstvene težine pa u praksi takve slučajeve ne proračunavamo, već dajemo samo serklažnu armaturu.
Imam jedan za mene veliki problem AB ploca toliko vibrira da me je prosto strah.Da li imate neki savet za mene,unapred zahvalan
Odgovoriću u šaljivom tonu u kome je, čini mi se, pitanje i postavljeno: nemoj stajati ni na ploči a još manje ispod nje 😉 😀 Ukoliko je pitanje ipak bilo ozbiljno postavljeno, onda da kažem da se ovde bavimo našom strukom a ako ploča stvarno toliko vibrira ili je proračunata sa većim dozvoljenim ugibima i armaturom koja će ih pokupiti (i onda ne bi trebalo da imate strah) ili, u najgorem slučaju, neko ko se bavio proračunom ili izvodjenjem iste nešto nije uradio kako bi trebalo ( u tom slučaju poslušajte moj prvi savet 😉 ).
Hvala na odgovoru…
A sto se obelezavanja pozicija tice cini mi se da ste u pravu to jne logicki za izvodjenje proracuna ,ali mene u skoli ATS i na Visoj nisu tako ucili,tj moze da se obelezava bez nekog redosleda
Kako to da saznam ?
Šta da saznaš?
ing bez iskustva u praksi
Ne znam kako su vas učili, naravno da možete da obeležite i bez nekog redosleda, ali onda bih postavila onima koji „zagovaraju“ ovakav pristup sledeća pitanja.
1. Recimo krećete da radite proračun pozicije 101, AB podvlaka nosi ab ploču recimo POS 110 i prima reakciju od nje a onda vidite da nemate reakcije od POS 110 jer je niste sračunali 😦 Da li onda prvo „skočite“ na POS 110 i nju sračunate pa se posle vratite da završite POS 101?). To možda i ne izgleda toliko strašno ako imamo samo par pozicija…. ali u praksi na objektu imamo mnogo pozicija, kojim redosledom ih proračunati?
2. I ono, još važnije, kako će onaj ko bude izvodio radove da nadje odgovarajuću poziciju, hoće li svaki put ponovo listati projekat od 100, 200 stranica u potrazi za pozicijama koje treba izvesti ne bi li ih pronašao?
Da zaključim. Hipotetički je sve moguće ali treba da gledamo da sve uprostimo i da svako u lancu projektant- izvodjač- nadzor može lako da dodje do željenih podataka a to je moguće uspostavljanjem odredjenog redosleda kao što sam objasnila. Radila sam dugo godina i kao statičar i kao odgovorni izvodjač radova i vrlo dobro znam o čemu govorim.
Slazem se sa vama,a sta cu ja s plocom?
Već sam odgovorila gore… i šaljivo i ozbiljno, vaše je samo da izaberete šta vam odgovara..
Da li da je ojacam podvlakom?
Bez obzira na to kako ste proračunali vašu konstrukciju vi ne možete svaku ploču (ili gredu) posmatrati izolovano već u okviru cele konstrukcije.. ako nešto menjate vi morate ponovo proračunati i sve one noseće elemente koji dolaze u dodir sa njom i koji će takodje pretrpeti izmene ukoliko element koji menjate ima uticaja na njih… i morate da imate bar neko teorijsko znanje da biste mogli da se bavite ovim poslom u praksi..
Stavite se u moj polzaj,sta biste vi uradili?
Ne mogu se staviti u vaš položaj jer nemam ni plan pozicija ni statički proračun… morate se vi staviti u vaš položaj 😉
Hvala