O autoru
Rodjena sam pre 57 godina na istoku Srbije, završila gradjevinski fakultet daleke 1982 godine, radila u Rudniku bakra Majdanpek 16 godina kao samostalni nadzorni organ na velikim industrijskim objektima. Zatim 1998 godine sledi selidba na krajnji zapad Srbije u Valjevo, radila sam prvo u Direkciji za uređenje opštine Lajkovac kao nadzorni organ na izgradnji Podhodnika ispod barske pruge, zatim u GP ‘Jablanica’ Valjevo kao odgovorni rukovodilac radova na izgradnji novog SUP-a u Valjevu (najveće investicije Ministarstva unutrašnjih poslova u 2001 i 2002 godini). Poslednjih 7 godina radim u Tehničkoj školi Valjevo kao profesor građevinske grupe predmeta.
Primenjujem savremene metode u nastavi kad god je moguće i redovni sam učesnik konkursa Kreativne škole. Volim računare i internet, radim u gotovo svim programima iz naše struke.
15 comments on “O autoru”
Ostavite odgovor
Moj baner
Beton je lak ;) 
Svaka cast za entuzijazam i ovako zanimljiv sajt.
Inace,ja predajem u tehnickoj skoli u Vlasotincu upravo beton i statiku.
Hvala kolega… volim građevinu (dve trećine radnog veka sam provela na gradilištima a poslednju trećinu u školi), volim kompjutere i rad u školi 🙂
Rezultat toga je ovaj sajt.
zdravo zanima me ima li smisla u toweru zidanu konstrukciju proračunavati na potres ili samo izvršiti proračun statike jer svakako za prijem seizmičkih sila imam horizontalne i vertikalne serklaže koje već armiram sa 4 fi 12 odnosno sa 4 fi 14 (vertikalne) jer u svakom služaju tower je za ab metalne i drvene konstrukcije a nikako za zidane jer kako će nam inače prikazat ponašanje zidanog zida. P.S za seizmiku pratim u kojoj mi je potresnoj zoni zidani objekt i to je to, jesam li u pravu ili . . . ?
U pravu ste. Sve je to definisano Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju objekata u seizmičkim područjima. Ukoliko se objekat nalazi u kategoriji za koju nije obavezan seizmički proračun onda ga ne treba raditi (mada i to zavisi od namene i tipa objekta, nekad se traži i za takve objekte). Ali ako imate zidanu zgradu od recimo 4 sprata i potkrovlje (a za njih se traži seizmički proračun) onda morate ubaciti ab zidove – dijafragme (ukupne površine min 1,5% bruto površine osnove) koji će preuzeti uticaje od seizmičkih sila. Dijafragme računam u Panel Pro-u posebno, tako mi je najlakše, mada može i u Tower-u. Na Radimpex-ovom forumu imate puno saveta kako da modelujete konstrukciju.
Hvala puno na odgovoru 😉
Pozdrav
Ucenik sam 2. razreda Gradjevinske skole u Podgorici.
I imam jedno pitanje.
Formula za izracunavanje Debline ploce smo radili kada i Plan Pozicija i Plan Oplate.
I sigurno znate formulu dpl.=1.05 x L : 35
(Ako se ne varam ta je)
E sad velicina L je duzina raspona Horizontalnog Serklaza i ja sam Naucio da uzimamo Manji raspon.
Ali npr. ako imamo 2 prostorije,i 6 rasporedjenih serklaza
* (Slijedi improvizacija,znam da je glupa ali trenutno ne znam za drugo rjesenje,..)
O ———— ————–O <
| |
| | |
| |
O—————————–O >
Nadam se da ste shvatili.Sa lijeve strane je improvizovano iscrtan objekat
A sa desne strane zamislite kote.
Da li za jedinicu l-duzinu raspona HS uzimamo manji raspon kao X duzinu
ili y duzinu.Nije mi jasno zbog ovog sredisnjeg Vertikalnog serklaza da li se taj raspon tu „Prekida“ ili je svom duzinom te strana.
Unaprijed puno Hvala.
Vas Blog je jako dobar.
I blog o Statickom proracunu mi je jako pomogao!!!
Unaprijed Hvala!!!
Tvoje pitanje je poprilično haotično ali pokušaću malo da sistematizujem ovo što si napisao. Ne znam o kom predmetu je reč, betonu ili građevinskim konstrukcijama.
Ako je beton u pitanju stvari stoje ovako. U srednjoj školi po našem planu i programu iz betona učenici uče između ostalog i dimenzionisanje AB ploča koje nose u jednom pravcu i to tek u trećem i četvrtom razredu. Kod ploča koje nose u jednom pravcu veličina L je raspon ploče u pravcu nošenja koji određujemo prilikom pozicioniranja osnove (to je rastojanje između dva naspramna zida na koja se ploča oslanja). To je obično u pravcu kraćeg raspona ali ne mora biti pravilo. Lo se dobija kao proizvod 1,05xL samo kad je u pitanju ploča sistema proste grede. Kod drugih statičkih sistema nema ovog uvećanja od 5 % za naleganje. Horizontalni serklaži ne mogu imati raspon jer leže na zidovima i ukrućuju ih (nisu noseći elementi). Debljina ploče se po obrascu koji si napisao izračunava samo za AB ploče statičkog sistema proste grede. U opštem slučaju Lo je rastojanje između nultih tačaka momentne linije (na M dijagramu). Nije mi jasno kakve to x i y dužine spominješ. Vertikalni serklaž se nalazi u zidu i nema veze sa rasponom ploče. Ploča koja se oslanja na noseći zid takođe se na mestu vertikalnog serklaža u zidu oslanja delom i na njega ali raspon ploče L ne zavisi ni od horizontalnih ni od vertikalnih serklaža. Postoji više varijanti situacije koju si pokušao da opišeš i objasniš tako da ne znam kako su raspoređene te dve prostorije i ti serklaži ali to je u suštini nebitno nakon ovoga što sam ti napisala. Ako ti ovo nije bilo dovoljno slobodno pitaj dalje 🙂 Drago mi je da si se javio i hvala na lepim rečima o blogu.
Postovana, ovo je divno. Zamolila bih Vas da mi posaljete mejl kako bih Vam postavila par pitanja. Mislim da mozete puno da mi pomognete. Hvala unapred!
mirjana.cosic.dia@gmail.com
Možete postaviti pitanja i ovde.
Poštovana koleginice, drago mi je što moje piskaranje smatrate vrednim pažnje :). Moram da Vam kažem da spadate u grupu profesora koje najviše cenim, a to su oni koji sa rada u struci pređu na rad u učionici. Za učenike je najkorisnije kad se kombinuju teorijsko znanje sa primerima iz prakse.
Pozdrav!
Zadovoljstvo je obostrano 🙂 Srdačan pozdrav!
Postovanje,
Treba mi pomoc oko maturskog rada. Nemam dovoljno literature. Maturski mi je iz betona, preciznije krstasto armirane ploce.
Šta ti tačno treba: literatura, savet ili nešto treće?
Savjet mi treba, literaturu sam prikupio. Ako nije problem da mi ostavite svoju e-mail adresu, pa da vas pitam za misljenje.
jasminaarmus@yahoo.com