Beton je lak ;)

Beton kroz tekstove, pitalice, zadatke i mozgalice

Beton je lak

Znam da je teško poverovati da je beton lak :). Verujte mi na reč – JESTE.
Zavisi samo sa koje strane ga posmatrate: kao predmet ili kao proizvod…
Kao predmet u školi je mnogo lakši nego kad se ugrađuje 😉
Ako ne verujete pitajte nekog betonirca na gradilištu..
Ako i dalje ne verujete nadam se da će vas ovaj blog ipak naterati da poverujete 😀
Advertisements

75 comments on “Beton je lak

  1. Milovančina
    mart 11, 2012

    U vojsci smo imali pitanje: „Koliko je puška teška?“ Najprimereniji odgovor i najtačniji je : Zavisi koliko dugo je nosiš.
    U svakom slučaju verujem ti na reč (mada sam se i lično uverio).
    Čestitam na blogu i nadam se da će biti onako, baš kako i ovaj početak obećava, poučan pre svega, a posle i zabavan.
    Prema tome, samo napred!!!!!!!!!!!!

    • armush23
      mart 11, 2012

      Hvala 🙂

      • uchihaengi
        oktobar 12, 2017

        zdravo,, da li mozete objasniti kako se povrsinsko optercenje prenosi u linijsko,,prof mi je zadao zadatak takav,,konkretno je kazao uzeo primjer stavio svesku preko letvice.stim da je letvica tacno po sred sveske,,i kazao da je po svesci posuo 10 kg praha ravnomjerno,dimenzije sveske su 40 cm X 20 cm,,,,i letvica je tako postavljena da je ivica od 20 cm paralelna letvici..mn je izisllo 0.25 kN/m..???

      • JasminA
        oktobar 12, 2017

        Zdravo.Da malo generalizujem. Opterecenje se kod povrsinskih elemenata (ploce) uzima tj. racuna u kN/m2 a kod linijskih elemenata poput greda (u tvom slucaju letvica) u kN/m i to sve govori, cista fizika. Posto se sva opterecenja racunaju preko zapreminske tezine koja je u kN/m3 to znaci da se kod porsinskih elemenata zapreminska tezina mnozi samo sa jednom dimenzijom i to debljinom ploce da bi dobili kN/m2. Slicno je i kod linijskih elemenata. Tamo se zapreminska tezina mnozi sa dve dimenzije tj. sirinom i visinom poprecnog preseka pa dobijamo kN/m. E sad ono sto si pitao. Kod pretvaranja povrsinskog opterecnja u linijsko bitno je da znas pripadajucu povrsinu svakom metru grede (tj. letvice).Kod tebe je to povrsina 0,4×0,2×5 (x5 je da bi pretvorio u m, moze i bez pretvaranja ukoliko mozes da se snadjes). Savetujem ti da nacrtas skicu da bi ti bilo jasnije. Proveri nakon ovoga sto sam ti napisala pa ukoliko ne uspes sam ja cu sutra nacrtati skicu i objasniti detaljno.

      • uchihaengi
        oktobar 13, 2017

        uradio sam sve, ali ne mogu vam sliku poslati, poslao sam na fb profil „Tehnicka skola Valjevo“.

  2. Dragana StSt
    mart 17, 2012

    Gledam ovo i vidim jednu izuzetno uspešnu tehniku i predavanja i učenja, nažalost u našem obrazovanju i izuzetno retku. Za ovakav pristup predmetu potrebno je mnogo znanja, kreativnosti, mnogo ljubavi prema svojoj profesiji, mnogo radnog iskustva u praktičnoj primeni istog i manjak inače vrlo česte profesorske sujete. Nažalost kod nas je mnogo češća obrnuta situacija malo znanja, još manje kreativnosti i najmanje praktičnog iskustva. Pristup gradivu je po principu što teže i nerazumljivije, predmet je teži a ja značajniji, pametniji, uspešniji i bolji od vas ( učenika). Tako stečeno znanje traje koliko i čas na kome je učenik imao kontrolni ili odgovarao za ocenu a profesor ostane u lošem sećanju ili u najboljem slučaju niko ga posle par godina više i ne pamti. Učenici koji budu učili beton po ovom modelu imaće zato retku mogućnost da steknu doživotno znanje upotrebljivo bilo kad i na bilo kom gradilištu bilo gde u svetu. Sećaće se uvek mozgalica, pitalica, lova na greške i naravno jednog izuzetnog profesora zaslužnog za sve to.

  3. Jasmina Armuš
    mart 17, 2012

    Šta reći posle ovakvog komentara? Nadam se da će se kolege koje budu čitale ovo pronaći u nekoj od ovih kategorija i da će ih nešto od ovoga podstaći da razmisle i možda promene nešto u svom odnosu prema školi, našoj profesiji a najviše prema učenicima… i žao mi što ovo neće pročitati jedan moj kolega koji mi je na pitanje zašto mojim učenicima ako odgovore tačno na 2 pitanja a ne znaju treće daje jedinice ljutito odgovorio ‘ma oni su dužni meni da se prilagođavaju’. Da nije tužno bilo bi smešno :(.

  4. Katarina Dragutinović
    novembar 20, 2012

    Zamolila bih ponovo,ako ste u mogućnosti da mi prosledite jedan statički proračun.
    ina30@verta.net
    srdačan pozdrav

  5. Katarina Dragutinović
    novembar 20, 2012
  6. ziz
    septembar 19, 2013

    pozdrav zanima me kako se dimenzionira vezna greda kod temelja i kako se armira i čemu služi greda iznad trakastih temelja zar se zid jednostavno nemože oslonit izravno na temelj?Unaprijed hvala 🙂

  7. JasminA
    septembar 19, 2013

    Vezne temeljne grede se rade kao obezbeđenje od seizmičkih uticaja kod zidanih zgrada masivnog sistema pri čemu se one povezuju sa vertikalnim serklažima i zajedno sa horizontalnim serklažima u nivou međuspratne konstrukcije uokviruju i seizmički ukrućuju objekat poput kutije. One se najčešće ne dimenzionišu posebno već se armiraju sa 4 fi 12 kao horizontalni serklaži.
    Naravno da se zid može osloniti i direktno (većina starih zgrada je građeno na taj naćin) ali je onda njegova seizmička stabilnost mnogo manja. Umesto vezne grede može se kroz trakasti temelj provući tzv. seizmički serklaž koji se takođe povezuje sa vertikalnim serklažima.
    Temeljne grede koje povezuju temelje samce kod skeletnog sistema se dimenzionišu kao i sve ostale grede. Kod analize opterećenja treba voditi računa osim o gravitacionim opterećenjima i o reaktivnom opterećenju tla. Pozz.

    • twin
      novembar 12, 2016

      Znači kod masivnih sistema ako je temelj armiran vezna temeljna greda se ne izvodi i zid se direktno oslanja na temelj, a ako je temelj neramiran izvodi se vezna greda?Kombinacija armirani trakasti temelj i armirana vezna temeljna greda se ne izvode? Nije li armiranje temeljne trake svakako preporučljivo zbog mogućeg sleganja temelja? Da li je onda potrebno izvesti veznu gredu?

  8. ziz
    septembar 20, 2013

    puno vam hvala 🙂

  9. ziz
    septembar 24, 2013

    Još jedno pitanje 🙂 Kolika bi bila maksimalna visina grede znam da se visina usvaja ako je prosti nosač u odnosu na l/10-l/12 ili ako je kontinuirac lo/12-lo/14 ali kolika smije bit maks visina grede ali da idalje bude greda a ne visokostjeni nosač? :)Pozdrav

    • JasminA
      septembar 26, 2013

      Grednim nosačima se smatraju elementi kod kojih je odnos visine poprečnog preseka i raspona nosača manji od 0.20. U tom slučaju su zadovoljene osnovne pretpostavke teorije savijanja (zanemarenje normalnih napona σy). Za veće odnose visine prema rasponu, grede se tretiraju kao zidni nosači. Ipak, u praksi je uobičajeno da se ide sve do odnosa visine prema rasponu od 0.40.

  10. ziz
    septembar 28, 2013

    hvala na odgovoru lijepi pozdrav 😉

  11. kirk douglas
    oktobar 11, 2013

    Svaka čast na ovoj stranici smatram da je jako dobra i da ima jako poučnih stvari, imam jedno pitanje, zanima me dali mogu koristiti pojednostavljenu kombinaciju opterećenja I koja bi to bila dali 1,8xG+1,6xQ koristiti npr za model kuće trokatnice i slično ako zelim dimenzionirati ab elemente ili da mi date nekakav savjet za pojednostavljenje kombinacija. Pozdrav 🙂

    • kirk douglas
      oktobar 11, 2013

      P.S mislio sam na 1,6xG+1,8xQ znam još I za sx I sy smjer potresa, snjeg i vjetar ako je krovna konstrukcija dali postoji to iskustveno koja je kombinacija mjerodavna I ako mi možete pojasniti bio bih vam jako zahvalan 🙂

  12. JasminA
    oktobar 11, 2013

    Da biste se bavili ovim poslom treba puno znanja i iskustva. Kombinovanje opterećenja dolazi kao posledica te dve stvari. Ne postoji pojednostavljena kombinacija opterećenja jer na različite konstrukcije različita opterećenja različito deluju i izazivaju različite uticaje pa se ne može generalizovati u tom smislu. Pokušaću ipak da pomognem.
    Kod objekata kod kojih nije potreban proračun seizmičkih uticaja (zidani objekti u masivnom sistemu sa jednim ili dva sprata zavisno od seizmičke zone ili zidane zgrade sa vertikalnim serklažima sa P+2 za IX stepen. P+3 za VIII stepen i P+4 za VII stepen, videti u Pravilniku o građenju u seizmičkim područjima) najčešće je dovoljno uzeti 2 osnovne kombinacije:
    1. kombinaciju stalnog i korisnog (promenljivog) opterećenja sa koeficijentima sigurnosti kao što ste napisali 1,6g+1,8p, i
    2. kombinaciju g+p.
    Prvu kombinaciju koristimo za dimenzionisanje svih nosećih elemenata konstrukcije a drugu koristimo kod proračuna temelja (kontrole napona u tlu i ugiba). Vetar i sneg najčešće uzimamo u obzir kod proračuna krovne konstrukcije ali i u nekim drugim situacijama.
    U opštem slučaju sračunaju se sva moguća pojedinačna opterećenja koja se mogu javiti npr. stalno, korisno, vetar, sneg, seizmičke sile itd. i kombinuju se zavisno od mogućnosti da se istovremeno jave na konstrukciji. Recimo u kombinaciju se ne stavljaju istovremeno vetar i seizmika.
    Nadam se da će vam ove sugestije biti od koristi 🙂 Pozdrav!

    • kirk douglas
      oktobar 13, 2013

      Hvala Vam na ovakvom opesežnom i strpljivom odgovoru :). Znam da je za projektiranje potrebno puno znanja i iskustva, al zašto se za naprezanja u tlu i progibe koristi kombinacija 1xG+1xP jeli razlog tome zato što je ta kombinacija ajmo reći dugotrajna (za dugotrajne progibe a ujedno nekako je i najrealnija) a kad bi koristili kombinaciju 1,6xG+1,8xQ za provjeru progiba i naprezanja u temeljima dali bi to onda bila kombinacija za kratkotrajne progibe tada bi svakako dobili veće progibe i naprezanja jesam li u pravu ili . . .?Znači moje je pitanje zasto se onda ta kombinacija nekoristi jer bi bila nepovoljnija?

      • JasminA
        oktobar 13, 2013

        Kombinacija g+p se uzima da bi se dobili realni naponi u tlu i ugibi jer ako bi koristili veće koeficijente sigurnosti od 1 ne bi znali koliki nam je stvarni napon u tlu ili ugib i onda bi temelji bili predimenzionirani bez realne potrebe. Koeficijenti sigurnosti kod dimenzionisanja AB konstrukcije pokrivaju sve ono što projektant možda nije uzeo prilikom proračuna kao i neke sitne propuste prilikom izvodjenja i još neke druge stvari. Ranije se proračun nije radio prema lomu nego prema dopuštenim naponima tako da je bila veća mogućnost da se pogreši ako neki uticaj nije sagledan kako treba ili je bilo propusta u toku izvodjenja. Iz toga proizilazi da nema nikakvog uticaja da li su opterećenja kratkotrajna ili dugotrajna.

  13. kirk douglas
    oktobar 14, 2013

    Hvala Vam na odgovoru puno ste mi pomogli 🙂

  14. ziz
    oktobar 19, 2013

    Pozdrav, evo mene opet 😉 baš sam neki dan raspravljala sa kolegom o serklažima i čisto me interesira koja je razlika između serklaža horizontalnih u odnosu na gredu ( nisu opterećeni na savijanje jer su oslonjeni na zidani zid) i vertikalnih serklaža u odnosu na stubove (nisu opterećeni na izvijanje jer su općenito bočno pridržani nekim zidom) , ja znam da služe za ukrutu zidanih konstrukcija ali neznam kako bi se oni računali i znam da se vertikalni armiraju sa min 4 fi 14 a horiz. sa min. 4 fi 12.
    Pozz 🙂

    • JasminA
      oktobar 21, 2013

      Dobro je da ste postavili to pitanje jer ja i te kako insistiram na tome da moji učenici znaju razliku između horizontalnog serklaža i grede ili vertikalnog serklaža i stuba. Delimično ste dali i odgovor. Grede i stubovi su samostalni NOSEĆI elementi koje ubacujemo prilikom pozicioniranja na mestima gde nam nedostaje oslonac za ploču ili gredu, ispod zidova koji se ukidaju na nivou ispod itd. Ti elementi primaju opterećenje od nekih delova konstrucije, nosećih ili nenosećih i prenose ih na sledeći noseći element na “ putu“ do temelja. Ovo se više odnosi na grede jer u principu statičar treba da ispoštuje rešenje arhitekte i ne može bez nekog velikog razloga dodavati noseći element koji bi mogao da naruši koncepciju prostora kao npr.stub. Zato se grede mogu dodavati bez problema a stubove ne treba dodavati bez saglasnosti projektanta arh. gradj. dela projekta.
      Horizontalni i vertikalni serklaži nisu noseći elementi, ne primaju niti prenose opterećenje dalje ka temelju već samo ukrućuju zidove i daju im stabilnost ( ne samo seizmičku). Jedini slučaj gde se spominje njihovo proračunavanje je naveden u pravilniku za građenje u seizmičkim područjima ali ja u dogogodišnjoj praksi na velikom broju različitih objekata takav slučaj nisam videla. U pravilniku stoji da se proračun serklaža vrši na rešetki koju čine serklaži koji uokviruju zid čije dejstvo se zamenjuje ekvivalentnom dijagonalom.

  15. ziz
    oktobar 22, 2013

    Hvala I puno lijepih pozdrava 🙂

  16. zidar
    oktobar 29, 2013

    Pozdravljam, 😀 zanima me kad treba radit dijafragmu na nekoj konstrukciji dali je to kad je pomak na vrku zgrade veći od h/600 ili . . .
    I mislim da njezin presjek treba bit 1,5% od tlocrtn površine!

    • JasminA
      oktobar 29, 2013

      Sve u vezi dijafragmi je definisano Pravilnikom o građenju u seizmičkim područjima. Prema njemu postoje sledeći sistemi AB konstrukcija : okvirni, sistemi od nosećih zidova- dijafragmi i okvirni sistemi u kombinaciji sa dijafragmama tzv. jezgrima. Ukoliko izaberete ovaj drugi sistem onda površina poprečnog preseka svih AB zidova- dijafragmi treba da iznosi min 1,5% bruto površine osnove za svaki pravac (x i y). Pored odgovarajuće površine poprečnog preseka zidova treba da vodite računa o položaju tih dijafragmi kako usled seizmičkih uticaja ne bi došlo do torzije celog objekta. To lako možete naći u literaturi. Horizontalni ugib vrha zgrade usled seizmičkih uticaja ne sme biti veći od vrednosti koju ste naveli bez obzira na sistem i nema veze sa izborom sistema. Inače u praksi se kod stambeno poslovnih objekata najčešće koristi sistem sa nosećim zidovima dijafragmama i okvirni sa dijafragmama.

  17. zidar
    novembar 21, 2013

    da li imate ili dali znate gdje bi mogao nać neku skriptu ili nešto skraćeno sa pravilima i primjerima armiranja npr.ako imate neki link pa pošaljite, sve što imam to je nekako nedorečeno nema srži npr arm. bet. zidovi se armiraju tako i tako, greda tako i tako i sl. mislim trebam naći nešto gdje mi je svaki detalj objašnjen (kako se nešto armira).
    Unaprijed vam hvala 😀

    • JasminA
      novembar 21, 2013

      To što tražite ne postoji. Statički proračun i samo dimenzionisanje i usvajanje armature uključujući i detalje armature je jako kompleksna oblast. Zato to nije moguće svesti na jednu skriptu sa uputstvima. Studije traju dugo i imaju za cilj da osposobe buduće inženjere da razumeju način proračuna jer ako ste razumeli osnovne principe i ulogu armature koju postavljamo, kako deluju opterećenja, kakve uticaje izazivaju u različitim nosačima i na koji način armaturom prihvatamo te uticaje onda nećete postavljati ovakva pitanja. Jedino što vam mogu reći je da pogledate Pravilnik o betonu i armiranom betonu, deo koji se odnosi na oblikovanje armature ali to dolazi nakon sto ste već odredili gde vam je i koja armatura potrebna. Ako vam nešto znači, kod AB ploča prvo se postavlja glavna a zatim iznad nje podeona armatura (polazeći od donje zategnute ivice). Kod zidova se gledajući od spoljne strane prvo postavlja podeona pa preko nje, bliže unutrašnjosti zida glavna armatura. Kod greda i podvlaka se podužna glavna armatura postavlja sa one strane sa koje se nalazi dijagram momenata.

  18. zidar
    novembar 22, 2013

    Hvala 😀 ipak sam nešto našao, mislim da ce biti od koristi.

  19. kirk douglas
    novembar 30, 2013

    Ehe,pozdravljam kad smo već kod armature možete li mi molim Vas pojasnit( kad kazem pojasnit )mislim na mjesto gdje se to armatura preklapa npr dali je to mjesto spoja grede i horizontalnog serklaža kada s jednog profila prelazimo na drugi ili . . .

  20. JasminA
    decembar 1, 2013

    Preklapanje armature se radi u slučajevima kad moramo nastavljati armaturu jer nemamo šipke potrebne dužine u jednom komadu. Jedan od slučajeva bi bio ako nam je dužina grede jako velika, duža od dužine jedne šipke pa je moramo nastaviti. Nastavljanje se vrši preklapanjem. Dužina preklapanja se proračunava. Najvažnije kod nastavljanja i preklapanja je mesto na kome ćete to izvesti. Nastavljanje armature se ne sme izvoditi na mestima najvećih uticaja. Konkretno, ako recimo imamo kontinulalni nosač (bez obzira da li je ploča ili greda) nastavljanje armature u gornjoj zoni vršimo u polju a u donjoj zoni na osloncima. Kod stubova se nastavljanje vrši neposredno iznad svakog nivoa ploče iz praktičnih razloga izgradnje objekta. Ukoliko se radi o objektima koji se grade prema Pravilniku o gradjenju u seizmičkim područjima, zavisno od izabranog sistema, nastavljanje celokupne armature se ne sme vršiti na jednom mestu već samo određeni procenat, a nastavljanje ostale armature se pomera na drugo mesto.

  21. kirk douglas
    decembar 1, 2013

    Hvala velika 😉 !!!

  22. djurdjina
    decembar 12, 2013

    gde se ugadjuje laki beton

  23. zidar
    decembar 16, 2013

    Pa … koristi se za proizvodnju jednoslojnih fasadnih elemenata u stanogradnji, izradu betona u padu na ravnim krovovima, plivajućih podova, industrijskih toplih podova, instalacijskih blokova, sanitarnih kabina i raznih drugih elemenata.

    • JasminA
      decembar 19, 2013

      Hvala zidar-u na pomoći i odgovoru 🙂 Da dodam da se od lakog betona rade pontoni a od prednapregnutog lakog betona moguće je graditi različite objekte.

  24. zidar
    decembar 20, 2013

    Ma meni je drago jer ste mi uvjek na usluzi i kolege smo 😉 hvala Vama na svim vašim odgovorima!

  25. nebojsa
    januar 15, 2014

    Vedar i razumljiv tekst.
    Svaka cast.
    Imam jedno konkretno pitanje:
    Da li imate primer uticaja i dimenzionisanja punog ab zida kod nadzemnih pravougaonih rezervoara?
    ?

  26. JasminA
    januar 15, 2014

    Hvala.
    Moram ponovo reći da kad je proračun AB kontrukcija u pitanju MORATE RAZUMETI materiju i osnovne principe proračuna. Nikad nećete moći u školi i na fakultetu uraditi sve primere koji će vam se javiti u praksi niti možete iz nekog primera samo zameniti vaše vrednosti i misliti kako ste odlično uradili posao.
    Rezervoar ako je nadzemni znači da nema uticaja od pritiska zemlje već samo iznutra od vode, i to je trougaono opterećenje. Ostaje da se vidi statički sistem, da li je rezervoar ukopan malo u zemlju i koliko, da li leži na zemlji ili je u okviru nekog objekta itd. Ja sam radila proračun podzemnog rezervoara ali kao proračun celog objekta a ne samo zidova.
    Krenite u proračun pa ako negde zapnete ja sam tu 🙂

  27. zidar
    februar 5, 2014

    Dali je ispravno ovo
    –> Recimo da imam primjer obiteljske kuće s dvije etaže i kosim drvenim dvostrešnim krovom, za dimenzioniranje krovne konstrukcije bi eventualno uzeo stalno opt, korisno (snijeg) i promjenjivo vjetar, a kad bi gledao dinam stabilnost kuće mjerodavno bi mi bilo potres naravno jer vjetar i potres se neuzimaju da zajedno djeluju dali sam u pravu mislim da da. 🙂

  28. JasminA
    februar 5, 2014

    Ne uzimaju se zajedno. Treba odrediti koji je uticaj merodavan pa uzeti njega. Najčešće je vetar ali ne mora da znači. 🙂

  29. zidar
    februar 7, 2014

    Krivo sam postavio pitanje kad sam pitao za potres mjerodavan će mi bit potres naravno ako je riječ o zoni s 9 seizmičkim intezitetom a koliki je vjetar opet će naravno ovisit u kojoj smo vjetrovnoj zoni i dali je objekt izložen zaštićen ili poluzaštićen, al me zanima dali će u ovom slučaju za krov bit mjerodavan vjetar ako smo u nekoj manjoj zoni ili ipak krov dimenzioniram za potres naravno ako je riječ o metodi ekvivalentnog stat opt.

  30. zidar
    februar 7, 2014

    Znači dali krov dimenzioniram na potres ako smo u 9 zoni ili na vjetar ako smo u nekoj blažoj vjetrovnoj zoni?

  31. zidar
    februar 19, 2014

    A odgovor? 😀

  32. Tina
    jun 7, 2014

    Zasto je potrebna armatura betonu? Skolsko objasnjenje

    • JasminA
      jun 9, 2014

      Nema tu školskog objašnjenja i nekog drugog. Jedino objašnjenje je da beton po svojoj prirodi dobro prima pritisak tj. otporan je na pritisak a slabo prima zatezanje. Armaturu stavljamo u nosače kako bi popravili taj nedostatak betona da bi ona primila zatezanje i da ne bi došlo do pucanja i loma nosača. Zbog toga searmatura uvek postavlja u zategnutoj zoni. Kako da znamo koja je zategnuta zona nosača? To je ona strana na kojoj se nalazi momenat u dijagramu M.

  33. Neven
    oktobar 17, 2014

    Lijepi pozdrav, molim Vas za jedan odgovor vezano za statiku ako uspijem opisati o čemu se radi..
    Riječ je o obiteljskoj kući (P+1) pravokutnog tlocrta čiji jedan ugao dim 3x3m stambenog prostora na katu (poz100) „stoji u zraku“, odnosno ispod kojeg se u prizemlju nalazi otvoren prostor -terasa:
    1) Ako se taj dio međukatne konstrukcije izvede kao križna ab ploča 3x3m (ostalo je „fert“) koja je oslonjena na zidove u jednom uglu i na grede u suprotnom (vanjskom) uglu, da li se svaka od tih greda, koje nose ploču i zidove iznad, promatra kao konzolna budući se obje sastaju u uglu i da li kao takve uopće opterećuju jedna drugu?
    2) Ili se može promatrati jednu od greda kao glavnu konzolnu, a drugu (okomito na nju) kao prostu gredu jer se naslanja na prvu i na zid?
    3) Da li se navedena križna ab ploča, prema Loserovim tablicama, promatra kao „slučaj 1“ (slobodno oslonjena) ili kao „slučaj 4“ (upeta u jednom uglu) ako je oslonjeno na zidove i grede?
    Imao bih još nekoliko pitanja, ali ne bih volio previše opterećivati ovaj blog 🙂
    Da li je moguće postavit još nekoliko pitanja putem e-maila? Puno Vam hvala

    • JasminA
      oktobar 21, 2014

      Pozdrav! Izvinjavam se zbog malog kašnjenja sa odgovorom. Probaću da vam odgovorim. Uklještenje (upetost) ploče je moguće ostvariti samo ako je zid armirano betonski. Zidovi od opekarskih proizvoda ne mogu obezbediti puno uklještenje ploči već samo delimično (takozvano elastično uklještenje). Evo nekih od mogućih rešenja.
      – Ploču možete osloniti na sve 4 strane (oba susedna zida, prostu gredu iz jednog i AB konzolnu gredu iz upravnog pravca) kao što ste naveli u drugom pitanju. Potrebno je samo da ta konzolna greda ima dovoljnu dužinu u zidu kako biste ostvarili uklještenje. To praktično znači da bi greda trebala imati sledeću dužinu- 3m dužina konzolne grede na erkeru plus još 3m u zidu i plus dužina sidrenja za armaturu koju ste dobili proračunom (takođe u zidu).To bi bila ukupna dužina grede bez obzira što bi njen veći deo pripadao zidu. Prosta greda bi se oslanjala na konzolnu, nosila bi deo ploče i zid iznad pa biste imali na konzoli koncentrisanu silu od reakcije te proste grede. Ta krstasto armirana ploča bi prema Loserovim tablicama bila slučaj 1 jer ne možete ostvariti uklještenje.
      – Te dve susedne grede možete izvesti i obe kao konzolne ali u tom slučaju bi ih trebalo u toku izveđenja odvojiti tj. obezbediti da budu nezavisne i nemaju uticaj jedna na drugu. Ukoliko bi jedna prešla preko druge onda biste imali slučaj da je jedna greda konzolna a druga statički neodređena ( uklještenje na jednom kraju a slobodan oslonac na drugom i tom slučaju bi konzolna gleda nosila ovu statički neodređenu.
      U principu sve je moguće ako pravilno sračunate konstrukciju i pravilno izvedete. Da napomenem da je 3m maksimalna dužina za konzolu u ovakvom sistemu pa će vam i uticaji, dimenzije nosača i armatura biti veći.
      Nadam se da je ovo dovoljno. Ukoliko imate još neko pitanje u vezi ovoga slobodno se obratite, rado ću pomoći ukoliko mogu 🙂
      Ostala pitanja takođe možete postavljati ovde, možda odgovori pomognu još nekome.

      • Neven
        oktobar 21, 2014

        Puno Vam hvala na odgovoru 🙂

        Bez iskustva je tesko primijeniti teoretsko znanje odnosno prepoznati bar rubne uvjete u praksi..

        Molio bih Vas za još nekoliko odgovora jer i jednostavne stvari ponekad zvuce komplicirano 🙂

        1)Znači da bi se greda mogla promatrati kao upeta (konzolna) mora imati u zidu dužinu konzole plus dužinu sidrenja? Da li se npr ta potrebna dužina grede u zidu može skratiti sidrenjem u vert. serklaž?

        2)Ako bi ta konz greda u zidu prelazila preko većeg otvora (160cm) te bila ujedno i nadvoj da li se onda stvari kompliciraju što se tiče konzole, ili sve ostaje isto (uz potrebnu armaturu za nadvoj)?

        3)Sistem prosta greda naslonjena na konzolnu mi je najjasniji, a da li se onda u konzolnoj gredi dešava torzija od uticaja proste grede ili se to može zanemariti?

        4)Ako se računaju obje grede kao konzolne, kod izvođenja dakle treba osigurati dilataciju, stiropor ili sl. i da li je nedopustivo betoniranje odjednom odnosno spajanje u čvoru? Da li proračun pada u vodu ako izvođač recimo sve zašaluje i u čvoru spoji sa preklopom nosivu armaturu jedne i druge grede?

        5)Vezano za a.b. ploču.. ako je slobodno oslonjena dobiti ću nešto veći moment i armaturu u polju.. prema literaturi i kod slobodno oslonjene ploče za negativni moment na ležaju (zidu) uzima se cca 25% momenta u polju? Da li će taj moment iznad zida preuzeti horiz. serklaž ili mreža iz ferta (q131) ili treba računati za tih 25%?

        6) I zadnje pitanje 🙂 Kod a.b. ploča oslonjenih na a.b. grede za proračun se uzima sudjelujuća širina grede… pretpostavljam da kod oslanjanja ferta na a.b. grede to ne vrijedi?

        Puno Vam hvala i lp

  34. JasminA
    oktobar 22, 2014

    Pre nego što vam odgovorim samo da napomenem da je ovo što sam vam napislala u prethodnom odgovoru napisano na osnovu onoga kako se u mojoj okolini radi u praksi i kako sam ja dosad radila. Da pređem na odgovore.
    1) Sidrenje u vertikalni serklaž usled nedostatka prostora po meni nije ispravno jer se zna kako se sidri (mislim na položaj armature) a i kad promenite u nekoj tački pravac grede onda to više nije greda. Ako vam treba dodatna dužina za sidrenje onda je bolje ići sa šipkama do kraja grede, saviti ih prema dole do donje zone i opet ih saviti u gredu (poput slova U) do potrebne dužine sidrenja.
    2) Na ovo pitanje mislim da ne možete dobiti neki precizan odgovor. Svakako nije poželjno da gredu koju radimo sa većom dužinom kroz zid, kako bi ostvarili uklještenje, prevodimo preko otvora. Pitanje je da li će u kojoj meri zid iznad obezbediti uklještenje na tom delu nosača, Ukoliko imate mogućnosti da to rešite drugačije mislim da ne treba ići sa tim.
    3) Konzolna greda je celom svojom dužinom “pridržana“ sa AB pločom koja se oslanja na nju tako da ukoliko omogućite da Ab ploča i prosta greda prenesu svoje reakcije u pravcu težišta konzolnog nosača sa torzijom neće biti problema.
    4) Ne znam da li sam dobro razumela koji je čvor u pitanju, da li onaj u zidovima ili na erkeru. Ako ste mislili na čvor na erkeru onda je jasno da ako ukrstite armaturu iz obe grede i izbetonirate onda one neće više biti kozolne jer će dobiti još jedan oslonac, pa će se uticaji (reakcija) preneti sa jedne grede na drugu ( a u proračunu one ne deluju jedna na drugu). Ukoliko je čvor u zidovima u pitanju, onda je sve jasno, armatura ide nezavisno u obe grede samo se na mestu čvora ukrštaju.
    5) Ako je fert u pitanju ja i moje kolege nismo računali taj momenat niti dodavali armaturu u gornjoj zoni oko oslonaca (iz razloga koje ste objasnili) što se u praksi pokazalo dobro. Kod AB punih prostih ploča obično kombinujemo glavnu armaturu od dve vrste šipki, jedna ravna a druga grifovana ili sl. pa onda ispunjavamo navedeni uslov iz propisa.
    6) U pravu ste, ne vredi 🙂

  35. Neven
    oktobar 22, 2014

    Hvala na brzom i iscrpnom odgovoru!
    Ipak ne može se izbjeći prelazak konzolne grede u zidu preko otvora jer isti postoje i u jednom i drugom okomitom pravcu..
    Još samo jedno pitanje.. Na uglu krova opet se javlja sličan konzolni detalj (iznad ugla prostorije koji je u staklu, 3+3m). Zbog velikog raspona, potrebnu visinu konzolne grede dobijam jedino uključujući i atički zid krova.. Da li ovo „rješenje“ 🙂 predstavlja opet problem što se tiče upetosti i sidrenja budući ne postoji zid ili opterećenje iznad koji će „pritisnuti“ gredu?

  36. pedja
    novembar 12, 2014

    Imam nekoliko pitanja. Kako se ESO metoda primjenjuje kad se radi o objektu sa kosom krovnom plocom? Da li je neophodan seizmicki proracun za zidani objekat spratnosti S+P? Da li se za takav objekat, pri cemu su u suterenu AB a u prizemlju zidani zidovi, eso metoda primjenjuju kao da objekat ima samo prizemlje?

    • JasminA
      novembar 12, 2014

      Mislim da kod kose ploče treba samo tačno odrediti težište mase a težina objekta ne bi trebala da bude problem. Prema propisima seizmički proračun nije obavezan za prizemne zidane objekte.

      • pedja
        novembar 13, 2014

        Da li imate neki primjer proracuna seizmike primjenom eso metode za objekat sa kosom krovnom plocom? U pravu ste, sracunavanje tezina nije problem, problem je raspodjela sile po spratovima. Bar u mom slucaju. Posto u formuli za raspodjelu sile figurise Hi i ne znam koju visinu tu treba uzeti, visinu do sljemena, jencanice ili neku srednju vrijednost.

      • pedja
        novembar 13, 2014

        Usput da pohvalim Vas blog, mladim inzenjerima svakako treba podrska starijih i iskusnijih inzenjera koji su vec dugo u projektovanju. Svaka cast.

  37. Neven
    decembar 1, 2014

    Svako malo pogledam ovaj odličan blog u nadi da će biti još kakvih pitanja i komentara koji su svakako korisni nama početnicima..
    Postavio bih jos par pitanja:
    1) Ako imamo u polumont stropnoj konstrukciji ili npr u linijskoj ab ploči skrivenu ab gredu koja nosi nekakav zid te se greda pruža u istom smjeru kao i fert gredice/glavna armatura linijske ab ploče – da li se za proračun te grede uzima ikakvo opterećenje od ploče, nešto tipa 1m lijevo i desno od grede ili se sve oko grede može zanemariti?
    2) Da li je ispravno izlomljenu ab gredu (npr dvostrešno krovište nagiba 18°) računati kao prostu gredu sa horizontalnom projekcijom raspona i pritom računati sa stalnim opterećenjem g’=g/cosa koje djeluje vertikalno. Da li na mjestu loma u tom slučaju postoji negativni moment savijanja? Vrijedi i kod izlomljenih stubišnih ploča (krak+podest)..
    3) I jedno općenito pitanje možda i pomalo smješno, ali zanima me kakva je razlika u praksi između statički određenih i neodređenim sistema. U statici se uče različite metode dobivanja reznih sila, a nekakav software izbaci rezultate ma kako složenu 2d shemu mu zadali.. na što je potrebno paziti ako uopće postoji jednostavan odgovor?
    Zahvaljujem

    • JasminA
      decembar 3, 2014

      1. Ako sam dobro razumela pitanje mislili ste na T presek grede i sadejstvo grede i ploče sa ciljem da se armatura (ako je veći broj šipki) rasporedi i u ploči. Mislim da fert tavanicu ne možete posmatrati na taj način.
      Takođe nema potrebe da razmišljate o uticaju ferta na gredu jer fert nosi u jednom pravcu, pravcu oslanjanja, armaturu postavljamo u pravcu oslanjanja i reakcije ferta se prenose na prave oslonce. Ukoliko se fert ne oslanja na gredu u pravcu nošenja onda se ni njegove reakcije ne prenose na gredu bez obzira na blizinu oba elementa.
      U našoj struci mi polazimo od određenih pretpostavki u toku proračuna a da li će konstukcija, kako mi kažemo “proraditi“ onako kako smo mi pretpostavili to ne možemo sa stopostotnom sigurnošću tvrditi. Konstrukcija je prostorni sistem pa ako jedan element ne može da prihvati neke uticaje u “pomoć“ priskače drugi (barem kad su u pitanju manji objekti kod kojih najčešće i koristmo fert).

  38. dara
    januar 8, 2015

    čemu služe nadtemeljni zidovi? Da li tome da se izjednači visina ili..

    • JasminA
      februar 5, 2015

      Pitanje je prilično nedefinisano. O kom sistemu gradnje je reč?

      • dara
        februar 18, 2015

        pa recimo da je riječ o zidanoj konstrukciji kuća obična

  39. Neven
    februar 20, 2015

    Zanima me da li je preporucljivo uvijek ici sa dvostrukim armiranjem (dodatna armatura u vlacnoj i u tlacnoj zoni) kod greda u cilju dobivanja elegantnijih konstrukcija ili se to izbjegava u praksi?
    Naime za svaku gredu, ovisno o klasi betona, postoji neki najveći moment savijanja koji jednostruko armirani presjek može preuzeti (Mrd,lim), u literaturi se spominje da se dvostrukim armiranjem moze preuzeti moment savijanja do max 1.5xMrd,lim , a za sve vise od toga potrebno je povecati dimenzije presjeka grede, odnosno nije preporucljivo dvostruko armiranje? Da li se recimo moze uvijek ici do te granice (150%) cime se dobijaju nesto elegantnije grede nego kod jednostrukog armiranja, naravno uz postivanje uvjeta za maksimalnu armaturu?

  40. Dragan
    februar 24, 2015

    Pozdrav..Zamolio bih vas da mi date vase strucno resenje za moj problem jer sam ja potpuni lajik sto se tice ove oblasti.Hteo bih da ukinem pregradni zid izmedji dve prostorije 4 *4m a visina zida je 2.6m.Iznad tog zida je ploca koja odvaja apratove i zid za prostorije na spratu.Mene interesuje da li mogu umesto zida koji ukidam da izlijem dva betonska stuba levo i desno i da ih odozgo povezem gredom–kao slovo p?Koliko armatura i koje debljine bi trebalo da sadrzi svaki stub?Zanima me da li je to sigurno i izvodljivo resenje i izvinjavam se svima sto ovako objasnjavam svoj problem..??Unapred hvala.

    strane dve vertikalne grede i da ih odozgo

    • JasminA
      februar 24, 2015

      Ukoliko je zid koji hoćete da uklonite pregradni on svakako ne može nositi zid iznad njega o kome pričate. U gradjevinarstvu su pregradni zidovi oni čija je debljina manja od 19cm. Pretpostavljam da vam je zid koji hoćete da uklonite pored toga što pregrađuje te dve prostorije i noseći pa je on dosad nosio zid iznad. Ako je to u pitanju onda na mestu zida koji uklanjate treba da uradite podvlaku (gredu) ispod ploče (za koju kažete da odvaja spratove. Podvlaku ne treba da oslanjate na 2 stuba kao što ste zamislili već na zidove između kojih se ona pruža. Zidove treba oštemovati i osloniti podvlaku na zidove desetak santimetara. Podbetoniravanje te podvlake treba dobro izvesti obzirom na ograničeni prostor ispod ploče. Da bih vam dala savet kako da armirate podvlaku treba mi debljina zida iznad kao i od kog je materijala.
      Pozz.

  41. Neven
    mart 8, 2015

    Da li mogu dobiti odgovor na prijasnje pitanje, vezano za dvostruko armirani presjek? zahvaljujem

    • JasminA
      mart 9, 2015

      Izvinjavam se zbog kašnjenja. Što se tiče dvostrukog armiranja ono koliko ja znam nije mnogo zastupljeno. (Ja sam u svojoj bogatoj karijeri dvostruko armiranje imala samo par puta i to dok sam radila na velikim industrijskim objektima).O razlozima mogu samo da nagađam. U praksi dvostruko armiramo samo preseke koji iz nekog razloga ne mogu imati veće dimenzije pa smo primorani. Izvođački gledano, to su jako armirani elementi pa je ugrađivanje armature teže nego kod jednostruko armiranih i teže je ostvariti dobru vezu betona i čelika. Najčešće se u takvim slučajevima koristi beton sa 3 frakcije ali njegova čvrstoća je manja nego čvrstoća betona sa 4 frakcije. Ukoliko znate izvođača i sigurni ste da će moći da izvede to što ste sračunali onda možete da sračunate prema propisima. Ali, ukoliko niste, onda je bolje držati se “sigurnih voda“, tj. ići na one sisteme i metode proračuna za koje ste sigurni da će se moći pravilno izvesti. Jer ukoliko dođe do nekih problema, dok se dokaže ko je prav ko je kriv može proći dosta vremena i doneti vam nevolje u život

      • ErvinAida Smajić
        mart 19, 2015

        Pozdravljam sve na ovom blogu, a posebno autora ovog bloga…
        Prava je ovo stvar za razmjenu mišljenja u struci, kao i potpora,
        mladim kolegama statičarima, jer znam kako je meni bilo,
        a i svakom mladom inženjeru, koji je tek počeo da se bavi ovim poslom…
        Ja sam statičar sa 8 godina iskustva u projektovanja konstrukcija
        objekata u građevinarstvu, tako da sam i ja nabrao iskustva…
        Sa većinom odgovora od strane kolegice autora bloga se slažem,
        vidim da preovladava veliko iskustvo u struci i drago mi je da može
        izdvojiti vrijeme za davanje komentara, uputstava i savjete iz
        oblasti konstrukterstva u oblasti građevinarstva…
        Dobro je u jednom komentaru kolegica autorica rekla (ne citiram)
        da bi rješavali neki problem iz statike morate poznavati više stvari ili predmeta,
        a koji se izučavaju na fakultetu (školovanje traje 5 godina),
        a spominje se i veliko iskustvo, koje je potrebno da bi se mogli baviti
        ovom materijom, a svaki statički problem je priča za sebe…
        Drago će mi biti da i ja učestvujem na ovom blogu i dam možda
        po neki komentar i savjet…
        LP

  42. DenimWhite
    mart 19, 2015

    Pozz Jasmina :),procitao sam svaki vas post i zaista se moze nauciti puno toga,tj bar za nekog laika kao ja :))).Eto postavio bih i ja koje pitanje 🙂
    Citao sam dosta po raznim forumima o betoniranju,armiranju ,sto mi nije jasno jeste,kad gradimo neki objekat,kucu,supu ,itd ,preporuke su da se celokupno izlivanje odradi odjednom,tj bar od poslednjeg izlivanja do sledeceg da ne prodje vise od 4 sata.E sad kolko sam ja vidjao ,dosta ljudi radi sa onim malim mesalicama sa beton ,i tu se ne stize izliti sve sto je potrebno,jel oni grese ako posao ostave da prenoci do jutra ?.
    Nasao sam na netu mnogo zanimljivih slika,gde se vide ti nastavci ,e sad vidite iz vasih postova sam naucio razliku izmedju verikalnih i horizontalnih serklaza,kao i nosecih stubova,greda,i ti nastavci o kome ja govorim su bas kod serkaza,jel kod njix u redu da se izlivanje nastavlja nakon da kazem tih 5 sati ,pa i celog dana ?
    I vidim pisali ste par postova iznad o nastavljanju armature u nekoj gredici i stubu,da li se to spajanje jednostavno vrsi preklapanjem armature ( na odrednjenu duzinu naravno) i samo se stegnu zicama ,ili se i krajevi iskrive,kao kuka ?,nije mi jasno sta drzi tu armaturu od izvlacenja ako se ne odradi savijanje ,a opet na netu sam vidjao tako spajanje ,ne zaboravite da nemam pojma o ovome ,voleo bih znati kako se pravilno radi :).
    U postu iznad ste napisali,beton sa 3 i 4 frakcije ? ,vidjao sam to isto po nekim forumima,ja sam drzao do toga da se beton pravi od sljunka cementa i vode 😛

  43. JasminA
    mart 25, 2015

    Pozdrav za EdvinAida Smajić. Hvala na lepom komentaru. Drago mi je da ste se javili i da ste ponudili pomoć na blogu. Slobodno se uključite 🙂

  44. JasminA
    mart 25, 2015

    Takođe pozdrav i za DenimWhite. Odavno nisam videla ovako pametan komentar u vezi stvari iz ove oblasti od nekoga ko nije iz naše struke (ukoliko je tačno ono da ste laik). Oduševilo me je vaše pitanje “nije mi jasno sta drzi tu armaturu od izvlacenja “ jer pokazuje vaš prirodni dar za tehničke detalje kao i da razumete funkciju armature. Potrudiću se da odgovorim na vaša pitanja redom.
    1) Kad su prekidi betoniranja u pitanju najčešće se misli na betoniranje nosećih elemenata u koje serklaži i horizontalni i vertikalni ne spadaju. Zato kod njih to nije tako bitno. Kod nosećih elemenata jeste važno i pored preporuka vezanih za oblik prekida betoniranja (npr. obično na zub ako su u pitanju ab ploče) takođe se mogu koristiti i premazi (recimo epoksi) uz prethodnu obradu površina na kojima se nastavlja betoniranje.
    2) Nastavljanje armature se vrši preklapanjem za određenu dužinu preklopa koja je propisana. Da li će šipka imati kuku na kraju ili ne zavisi samo od vrste čelika. Glatka armatura se uvek radi sa kukom a rebrasta bez kuka.
    3) Šipke armature od izvlačenja ne drže kuke nego dužina i mi to u građevinarstvu nazivamo dužina sidrenja. Ukupnu dužinu šipke odredjujemo tako što na statički potrebnu dužinu šipki dodamo i dužinu sidrenja sa obe strane šipke. Ona zavisi od vrste čelika i marke betona ali se recimo za MB20 može uzeti da je dužina sidrenja ls jednaka približno 50 prečnika usvojene šipke za glatku i 40 prečnika za rebrastu armaturu. Npr. za MB20, GA i prečnik 12mm dužina sidrenja za najnepovoljniji slučaj iznosi 50×1,2 = 60cm.
    4) Beton se pravi od cementa, šljunka i vode i to je tačno. Beton sa 3 frakcije se koristi za betoniranje tankih ploča, jako armiranih stubova i greda i slično gde je mali prostor oko postavljene armature kako bi se betoniranje što pravilnije izvelo i sve šipke bile obavijene. Šljunak koji se koristi za spravljanje betona se sastoji od 4 frakcije:
    prva frakcija: od 0 do 4mm
    druga frakcija: od 4 do 8mm
    treća frakcija: od 8 do 16mm
    četvrta frakcija: od 16 do 31,5mm
    i od njega se spravlja beton sa 4 frakcije. Beton sa 3 frakcije ili sitnozrni beton ne sadrži najkrupnija zrna tj. frakciju od 16-31.5mm već samo prve 3.

  45. denimwhite
    mart 26, 2015

    Hvala vam puno na odgovoru 🙂

  46. Neven
    april 7, 2015

    blog je o betonu, ali nadam se da moze i pitanje iz drvenih konstrukcija, ako ne izbrisite. vezano za dvostresno kroviste – jednostruka visulja..

    1. da li se vezna greda (tavanjaca) visulje inace promatra kao kontinuirani nosac preko tri oslonca (zid-stup-zid), buduci veza sa stupom ne dopusta progib grede, odnosno stup je vlacno opterecen? da li stup ikako drugacije utjece na gredu ili samo svojom tezinom opterecuje kosnike?
    2. veza kosnika i stupa na zasjek… ukoliko iz konstruktivnih razloga nema dovoljno visine iza zasjeka pri vrhu stupa (po literaturi minimalno 6xdubina zasjeka?), da li je to moguce kompenzirati petnim zasjekom pa je prakticki posmicna duljina povecana za cca visinu kosnika?
    nadam se da sam uspio objasniti problem, bio bih zahvalan na odgovoru!

  47. dara
    septembar 7, 2015

    zanima me slijedeće:
    U prizemlju imam ram od betonskih stubova a druga i treća etaža su mi zidani zidovi i serklaži. Prema ec- znam da mi prizemlje nesmije biti fleksibilno ali isto tako znam da ću povećanjem pop. presjeka stubova postići zadovoljavajuću krutost.
    ako idem računat piješke koliko mi opterećenja na gredu ( kad gledam jednu os i ako mi je u toj osi iznad grede ploča pa zidani zid pa opet ploča i zidani zid i opet ploča). Koliko opterećenja ću nanjet na ovu gredu dali je to samo težina jedne etaže ( naravno sudjelujuća površina ploče koja otpada na ovu gredu ) ili je to težina svih dvaju etaža koje se nalaze iznad te grede.
    Zanima me jer ipak zid ima koliku toliku vlačnu čvrstoću kao i mort, pa se možda stvori neki tlačni svod i sl.
    Znači koje opterećenje uzet. dali sve ili samo jednu etažu što je iznad zida?

  48. ivan
    maj 10, 2016

    Da li mozete da mi radite neke zadatke iz betona za 4. razred srednje skole?

    • JasminA
      maj 10, 2016

      Mogu da ti pomognem da uradiš ali da ti uradim to nema svrhe 😉 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s